Lepa Brena:Premorena sam, sve što mogu da platim ne želim da radim

Za dvije nedjelje najveća jugoslovenska zvijezda svih vremena Lepa Brena proslaviće 59. rođendan. Ona otkriva kakva je kuvarica, ko joj pomaže u kućnim poslovima i šta misli o novom muzičkom pravcu.

Lepa Brena pojavila se prošle nedjelje na otvaranju restorana Filipa i Aleksandre Živojinović i bez blama ispričala da nije vrsna domaćica.

– Priznajem da sam veoma loša kuvarica, Boban mnogo bolje kuva od mene. On ima jedan prefinjeni ukus, veoma dobar i kvalitetan, zato što su Bobini roditelji držali restoran, pa je on odrastao na teniskim terenima pored restorana. Ima tu priču koja je mnogo dugotrajnija od mene. Nikada se nisam isticala, niti sam to voljela. Mama me naučila da kuvam, to je bilo nešto kao obavezno. Kao mali smo mijesili hleb i sve što se od tog tijesta može napraviti. Takođe naučila sam da vezem, pletem, šijem, krečim. Išli smo na selo kod familije da beremo jagode, da tresemo kruške, a onda smo učili kako se prave džemovi, zimnica… Sve smo to morali da znamo. Međutim, znate šta, sve sam to naučila, ali sve što mogu da platim to ne želim da radim. Volim lijepo postavljen sto i da mi to neko napravi i donese. Dok sam živa, to ću uvijek imati da platim. Mislim da postoje mnogo bolje domaćice nego što sam ja. Bolje da zaposlim neku lijepu kuvaricu da mi kuva nego da gubim vrijeme na to što se pojede za pola sata i onda ćao prijatno.

Poznata ste ličnost koja to priznaje. Plašite li se osude?

– Ne znam, ne treba da bude da sam najbolja i da sve radim perfektno. Mada sam kao tinejdžerka počela da šijem, jer je moja majka bila profesionalna krojačica. Počela sam da se bavim tim, voljela sam to da radim. Život me odvukao u drugu stranu i mislim da treba da budem posvećenija svom poslu i nečemu što volim. Na primjer, znam i da krečim, a ne znači da to treba da radim. Pravila sam jednom ajvar u dvorištu, ali neću nikada više, mnogo je naporno. Isto savjetujem Aleksandri da se na bakće oko kuvanja, već da vodi računa o djetetu, godine prođu, a uspomene koje stvorite tokom odrastanja djeteta ostaju zauvijek.

Skoro vas novinari nisu pitali kako ste. Pa, kako ste?

– Premorena sam.

Nedavno smo videli kako vozite električni trotinet. Ko vas je natjerao da posustanete pred ovim svjetskim trendom?

– Riječ je o Viktorovom trotinetu koji on obožava da vozi. Probala sam jedan dan i shvatila da i mene čini srećnom kada se vozim. Idem ulicama i zujim, a kada prođem ljudi viču “eno je Brena”, a onda čujem raznorazne komentare koji me iskreno nasmiju. Kao da je zabranjeno da vozim trotinet. U stvari volim ljude koji su infantilni i koji žive za sebe. Da se razumijemo, ne u smislu da su sebični i egoisti, nego živite i radite ono što vam prija, a da ne škodite drugima. Svi bi se tako osjećali bolje.

Želite da kažete da je taj postulat u vašem životu zapravo spas? Na primjer, vašim kolegama je spas da su poročni.

– Svi ljudi u hrani i alkoholu traže spas, ali mislim da pretjerivanje u svemu tome može da vas uništi. Postoje radost i ljubav kojima treba davati prioritet, to su unuci. Treba se bavite njima i da svaki osmijeh treba da se doživljava adrenalinom sreće. To je nešto što ne možete da kupite, više vas ne čini srećnim ni cipele ni tašne, ali druženja s unucima mogu vas napraviti najsrećnijim ljudima na svijetu.

Na listi novih trendova našao se i novi muzički pravac, kako vi gledate na ovaj novi talas?

– Više je nego očigledno da je ta muzika došla iz inostranstva nego što su originali kod nas. Slušam to što se izvodi i treba da se pojavljuju novi i drugačiji trendovi. Uvijek sam za to da se mladim ljudima da podrška. Muziku treba da stvaraju mlade generacije, a trajanje je nešto najteže. Možete da bljesnete i da budete novi, drugačiji, lijepi, nezgodni, seksi ili ne, ali trajanje je jedna kategorija koja podrazumijeva apsolutan kvalitet, inovativnost, zanimljivost, kreativnost i sve to da traje godinama, godinama.

Izvor: Blic.rs/ nadlanu.com
Foto: Instagram

Slični članci

Ostavi komentar