Aleksandra Radović: Kad prihvatite sebe sa svim svojim greškama, manama, grijesima i tugama, onda počinjete da se okrećete sebi, da se preispitujete i mijenjate

Aleksandra Radović: Kad prihvatite sebe sa svim svojim greškama, manama, grijesima i tugama, onda počinjete da se okrećete sebi, da se preispitujete i mijenjate

Najnoviji album Aleksandre Radović je predstavljen publici širom regiona, i bez obzira na to što beskompromisno ide utabanim stazama kvalitetne pop muzike, ova vanserijska pjevačica svakom novom muzičkom pričom ljudima koji razumeju njen izraz, emociju i poruku otkrije i dio sebe koji je do tada bio skriven ćutanjem.

Novi album „Predvorje života“ predstavili ste na Dan zaljubljenih. Da li i ova muzička priča, kao i sve prethodne, slavi ljubav i šta je još čini posebnom?
Novi album je, kao i svi prethodni, vezan za ljubav. Vjerujem da svi mi često preispitujemo sebe i pokušavamo da shvatimo suštinu ljubavi i uopšte odnosa u ljubavi, tako da i moje nove pjesme prenose razmišljanja na tu temu. Šta su dobre i prave, a šta loše i pogrešne stvari, gdje smo, možda, pogriješili, šta smo ispravno uradili, za čim žalimo, a šta nas usrećuje. To su, zapravo, glasna preispitivanja u kojima svako može da pronađe djelić sebe i svoje ljubavne priče.

Svi vaši albumi nose veoma autentične nazive koji simbolizuju mnogo toga. Šta opisuje “Predvorje života”?
Predvorje života je mjesto na kome se trenutno nalazim, a to je, zapravo, ovaj život u koji su sve nas, u stvari, doveli naši izbori, dobri i loši, pravi i pogrešni. U tom predvorju života se nalaze svi naši uspjesi i neuspesi, tuge i radosti, svi ljudi koje volimo. I u tom predvorju konstantno pokušavam da popravim sebe, trudeći se da svakog dana budem bolja, jer sagledavajući sebe sagledavamo svoje mane i nedostatke i tražimo način da se promenimo, budemo bolji, da se popravimo ne bi li se potpuno iščistili od svake loše misli i loše želje i postigli radost i mir u srcu, težeći ka onom savršenom i čistom – ka ljubavi.

Postoje li noći iz kojih ste morali da pobegnete iz mraka? Sopstvenog, tuđeg, životnog? I šta vam najviše pomaže da istrajete na putu do svijetla?
Prije svega sagledavanje mraka, jer čovjek, dok god bježi od toga da postoji mrak u njemu, taj mrak traži u drugima, i oni su razlog tame koja ga, pod znacima navoda, okružuje i čini nesrećnim. Sagledavanje sebe i svog ličnog mraka može da pomogne čovjeku da bude bolji i da do njega prodre svjetlost, jer kroz to preispitivanje popravljamo sami sebe i jedino tako izlazimo na pravi put.

Čime se kao profesionalac ali i izrazito emotivna žena rukovodite pri stvaranju ili odabiru novih pjesama? Da li vam srce uvijek pokaže put?
Počela sam da se otvaram u pogledu mišljenja svojih saradnika. Ranije sam bila vrlo isključiva po pitanju pjesama i pošto-poto stavljala na album one koje su se meni dopadale, iako su mi govorili da nisam u pravu. Sada sam već timski igrač, okružena sam ljudima kojima vjerujem i kada mi kažu da nisam objektivna nemam problem da ih poslušam, što ranije nije bio slučaj. Ipak, uvijek mi je najvažnije da pesmu osetim, da ona dopre do mog srca i kad je otpjevam s ljubavlju, sigurna sam da će je i publika doživjeti na pravi način.

Šta ste kroz nove pesme i ovaj trenutak svoje karijere shvatili o sebi? U čemu još više sazreli, možda se i promenili, naučili?
Na jedan način se vraćam sebi, suštini svog bića. Trudim se da živim jednostavno, što je čistije moguće i tako pronalazim mir. Ali, ponekad ostanem bez riječi, jer sve ovo što se danas dešava, na svim nivoima, čoveka često obeshrabri.

Šta ipak daje istrajnost u toj borbi i veru da nije uzaludna?
Sreća koju vidim kod ljudi kada pevam je razlog mog bavljenja muzikom. Ako ga ne vidim inače, u svakodnevnom životu, on se pojavi sa tim ljudima kroz njihove emocije, lica, poruke, pisma i obraćanje, kada mi kažu da su uz moju muziku prošli teške periode u životu, prevazišli ih, prežalili neke stare ljubavi i opet se zaljubili. To me vodi i mislim da je u tome suština bavljenja ovim poslom, umetnošću uopšte. Muzika kroz nas dodiruje srca drugih ljudi, svesno ili nesvjesno, i predstavlja lijek. Mene leči to što moja muzika liječi druge.

Jeste li uspeli, posle toliko godina, da prihvatite svoju bol i tugu kao sastavni dio sebe i svojih pjesama, da se oslobodite okova i nosite ih sa osmjehom?
Uspjela sam i srećna sam zbog toga, jer svaki put kad čovjek ide protiv sebe, to je ona priča s početka, i kad stalno misli da su drugi krivi zbog njegovog nezadovoljstva, izlaza nema. Ali, kad prihvatite sebe sa svim svojim greškama, manama, gresima i tugama koje svi imamo, onda polako počinjete da se okrećete sebi, da se preispitujete i, malo po malo, svjesno i voljno, počinjete da se mijenjate. Prihvatiš da si takav kakav jesi i trudiš se svakog dana da budeš bolji. Mnogo puta ne uspije, ali u trenucima kada u malome uspješ, osjetiš u srcu neizmjernu zahvalnost Bogu i radost.

(novosti) foto: Nemanja Novaković,jutjub

Slični članci

Ostavi komentar