Iako kaže da nikada ne može biti mlađa, ljepša ili mršavija nego što je danas, pjevačica Goca Tržan (45) smatra da s godinama može postati bolja. Na tome radi i dok ovih dana promoviše svoju novu pjesmu “Grešila” i priznaje da uprkos tome što je u životu donosila dovoljno pogrešnih odluka, ne žali ni zbog jedne, a čak najavljuje i nove greške.
– Na sopstvenom iskustvu naučila sam da ne očekujem od sebe da više neću griješiti. Pravila sam mnogo grešaka, ali iz njih su najčešće proizilazile lijepe stvari. Iz jedne od mojih najvećih grešaka dobila sam svoje dijete. A Lena sigurno ne može biti greška, tako da je sve na kraju namijenjeno s razlogom. Pokušavam da objasnim ljudima da bih sve uradila ponovo ako bih iz toga dobila svoju ćerku.
Za potomstvo bi Goca zbilja učinila sve, a već neko vrijeme ne krije da sa suprugom Radomirom Novakovićem (31) pokušava da začne dijete vantelesnom oplodnjom. Iako su im svi dosadašnji pokušaji propali, odlučili su da probaju još jednom, posljednji put, o čemu Goca otvoreno govori u ovoj ispovesti.
Vaša borba za proširenje porodice nastavlja se i ove godine.
– Jedini razlog što o tome uopšte govorim jeste to što se ogroman broj ljudi u ovoj zemlji i šire bori za potomstvo. Ne sviđa mi se što su moji pokušaji da zatrudnim pretvoreni u svakodnevnu medijsku temu, to je moja intima i zato uvijek na novinarska pitanja “kada ćeš zatrudneti” odgovaram da je to moja stvar. Ipak, želim da svi ti ljudi koji vode istu borbu znaju da nisu sami niti jedini. Kad god odem na kliniku, srećem u čekaonici parove koji su u strašnom grču. To košta mnogo novca, rizično je za organizam, hiljadu stvari može da se iskomplikuje, a te ljude niko ne podržava. Tretiraju ih kao da su bolesni i to mi smeta, zato moraju da imaju podršku jer njima je to najvažnije u životu i ne samo da se bore za potomstvo, oni se jedni s drugima bore. Ljudima koji nemaju svoju djecu veoma je teško kada sjede sami kod kuće i pokušavaju da razgovaraju o svom problemu. Mnogi parovi se zbog toga i rastave. Ako mogu da pomognem jednom paru na svetu da ode što pre i testira se, onda ovo što govorim ima smisla.
Vi već imate Lenu pa vjerovatno osjećate manji pritisak, ali Raša nema djecu. Da li to može da ugrozi vaš odnos?
– On bi vam sada rekao da to nije tačno, on ima ćerku, jer Lenu vidi kao svoju. A borba za potomstvo nije nas poremetila uopšte, mi nismo par koji od toga zavisi. Moj muž mi je onog trenutka kada smo se upoznali rekao da mu je nevažno da li ćemo dobiti drugo dijete jer on voli mene i da mu ne treba drugo dijete pored Lene.
Ne plašite se da će jednog dana…?
– Ničega se ne plašim. Jednog dana ima pravo i da ode ako želi, ima pravo da ode i ako ne želi, svako od nas ima pravo da ode svojim putem. Ne plašim se toga, nisam s njim jer želim da ga vežem za cio život, želim da sam slobodna ja pored njega i on pored mene. Voljeti nekoga znači pružiti mu slobodu, čak i ako poželi da ode.
Kada klonete duhom svaki put kad procedura ne uspije, šta vam on kaže?
– On nema stav da je to nekakvo razočaranje. To je samo jedan pokušaj i dogovorili smo se da ćemo pokušati još jednom i da je to to. Sada nam je zadnji voz. On ne želi da to forsira i rekao mi je da me previše voli da bi rizikovao moj život samo da bi imao biološko dijete sa mnom. Objasnio mi je da je znao s kim se hvata u kolo i to je njegov stav koji poštujem i razlog što ga još više volim i on zato i jeste moj partner. Raša smatra da svaki muškarac u nekom trenutku treba da kaže: “E, sad je dosta, to je previše rizično za tvoje zdravlje”. Suština je da smo mi žene uvek te koje žele da pokušaju ponovo, a muškarci bi mnogo ranije odustali.
Zašto je zabrinut, do kakvih zdravstvenih komplikacija bi moglo da dođe?
– Svašta može da se dogodi, najteže je uzimati hormonsku terapiju i invazivne ljekove, ima žena koje primaju terapiju za trombofiliju, za insulinsku rezistenciju, uglavnom na taj proces ne idu zdrave žene. Neke dobiju hipertenziju, neke trudnički šećer, neke imaju problem poput mog kada pređu polovinu svog života. Može se desiti da se ne iznese trudnoća do kraja, što je najgori scenario, a mogu da ostanu i druge zdravstvene posledice.
Razgovarate li o tome s koleginicama? Seka Aleksić i Ivana Selakov imaju dobra iskustva s vantjelesnom oplodnjom.
– Naravno, pričale smo o tome. Uvek mi je drago kada vidim da žena koja se mučila ostvari svoj san. Ali ne osuđujem ni one žene i muškarce koji nemaju djecu, iako ih ovo društvo često zove ozlojeđenim. Niko nema pravo na to. Jednu kvalitetnu osobu ne određuje to da li ima potomstvo ili ne. S druge strane, neke žene kažu da im je najveći životni uspjeh što su postale majke. Ne, to samo znači da su imale sreću od Boga da ih je time blagoslovio.
Iskreno, želite li više da dobijete bebu zbog sebe ili zbog Raše?
– Zbog sebe, zvuči vrlo sebično ali je tako. Ne želim zbog njega nijednim dijelom. U životu morate da naučite da volite sebe zbog sebe, a ne zbog drugih i da za sve što radite na kraju vi prolazite kroz posljedice ili dobijate nagrade. Volim decu i kad sam trudna i želim da imam dijete s nekim ko me zaista voli i poznaje i prihvata onakvu kakva jesam. To je moj motiv, iako se zajedno brinemo o Leni od njene pete godine. Zaista mi je to potrebno. Međutim, nije dete kruna jednog braka, to ljudi često pogrešno interpretiraju. Kruna je odnos između dvoje ljudi. Mislim da ljudi često dobijaju djecu da bi spasli brak, a to je pogrešno. Mi dijete pravimo jer ga oboje želimo. Nas dvoje smo pre svega dobri prijatelji i to nas čini dobrim partnerima.
Da li Lena navija za novog člana porodice?
– Ona je sada u fazi “ako možete samo da mene ne smarate s tom bebom, da mi ne ulazi u sobu i ne uzima stvari” (smijeh). Ipak, znam da će mi i ona biti velika podrška. Lena je veoma nježna, voli djecu i dobro funkcioniše s drugom djecom. Ipak, znam da će joj to biti velika promjena, ali neka je, ništa joj neće faliti, kao što joj ni sada ne fali ništa.
Uzmimo da rodite dijete za godinu dana, imaćete oko 65 godina kada proslavi punoletstvo. Kako gledate na to?
– Ne razmišljam o tome, ali svakako nemam nameru da u šezdesetim budem mrtva ili potrošena žena. Znam žene u tom dobu koje su vrlo vitalne i rade svoj posao, tako da se ne plašim toga. S druge strane, to dete će imati mladog tatu.
Da li se u vašoj želji da rodite još jedno dijete možda krije i nastojanje da produžite svoju mladost?
– Ne, razlog je isključivo potreba da s mužem imam nešto biološki zajedničko. Ništa ne može da se radi vještački. Dijete ne želimo da imamo jer smo mladi, već naprotiv, jer smo kao par zreli za to. Raša je pokazao da je dobar otac, svakako spremniji od mnogih starijih muškaraca. On ima manje godina od mene, ali nije mlađi od mene.
(story)
