Ove tri krvne analize važne su za prevenciju srčanog udara

Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, kardiovaskularne bolesti su najveći uzrok smrti i invaliditeta u svijetu.

Upravo zbog toga treba preduzeti sve kako bi pod kontrolu stavili sve faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Za većinu populacije laboratorijske pretrage krvi su “ono nešto što obavimo tokom sistematskog pregleda i pokazuje nam jesmo li bolesni ili ne”.

Međutim, krvne pretrage, uz adekvatnu interpretaciju rezultata, daju nam važne informacije o nečijem zdravstvenom statusu i što je još važnije o riziku od budućeg razvoja hroničnih bolesti.

Analiza krvnih biomarkera trenutno je najmanje korišten alat u cilju postizanja optimalnog zdravlja.

Ne zato što je to loš alat, zapravo, to je najtačniji i najprecizniji test kojega možemo napraviti.

Problem je u tome što se koristi samo za identifikaciju bolesti, a ne i za prevenciju, tj. postizanje optimalnog zdravlja.

Dodatni problem je svakako i činjenica da se „najbolji testovi“ ne koriste kod rutinskih kontrola zbog čega većina populacije nema tačan uvid u svoje zdravstveno stanje.

Ovo su 3 najbitnije krvne analize koje bi svako treba da napravi kako bi dobio detaljan uvid u svoje kardiovaskularno zdravlje i kako bi se indentifikovali potencijalni problemi.

Apolipoprotein B (ApoB)

Do sada ste sigurno barem jednom u životu „izvadili“ standardni lipidni panel koji uključuje ukupni holesterol, HDL holesterol, LDL kolesterol i trigliceride.

Oni nam daju odlične informacije o riziku od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze.

Holesterol je presudno važan za život, za naše ćelijske membrane, stvaranje različitih hormona kao što je testosteron, proizvodnju žuči kako bismo adekvatno probavili masti, itd.

No, kada je nivo holesterola, a posebno LDL holesterola previsok, tada se on može ubaciti u zid naših krvnih žila te dovesti do nastanka plaka (taloga), a posljedično ateroskleroze te srčanog ili moždanog udara.

Holesterol u krvi putuje unutar „vozila“ koje nazivamo lipoproteini (to su zapravo HDL, LDL, IDL, VLDL, itd.). Lipoproteine dijelimo u dvije „obitelji“: Apolipoprotein A (ApoA) i Apolipoprotein B (ApoB)

Apolipoproteini su molekule koje lipoproteinima daju strukturu, stabilnost i topljivost, a odgovorni su za njihov transport i metabolizam. ApoB se primarno nalazi na površini grupe lipoproteina koje kolokvijalno nazivamo „lošim holesterolom“ – LDL, VLDL, IDL.

ApoB je bolji pokazatelj aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti od tradicionalno LDL kolesterola iz 2 razloga:

-Mjeri koncentraciju lipoproteina, tj. broj čestica lipoproteina

-Daje procjenu koncentracije cijele „ApoB obitelji“ aterogenih lipoproteina- ne samo LDL, već i IDL te VLDL.

Mjerenje ApoB daje zbir svih aterogenih lipoproteina, pri čemu je tačniji pokazatelj trenutanog kardiovaskularnog zdravlja, a još bitnije, optimalnije procjenjuje rizik od budućeg razvoja bolesti.

Lipoprotein(a)

Lipoprotein (a) je uz ApoB najvažniji biomarker rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Zbog činjenice da se ne provjerava na rutinskim kontrolama, većina ljudi nikad nije čula za Lp(a), a kamo li odradila navedenu analizu.

Lipoprotein (a) je posebno koristan kao dugoročni prediktor rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ako dobijete povišene rezultate Lp (a) to za vas znači da imate 3-4x veću šansu od nastanka srčanog udara, 3x veću šansu od aortalne stenoze te 1,5x veću šansu od smrtnosti od bilo kojeg kardiovaskularnog uzroka.

Iako se, nažalost, ne provjerava na rutinskim kontrolama, dobra vijest je da većina kliničkih smjernica preporučuje testiranje Lp (a) jednom u životu kako bi se odredio “genetski uslovljen” rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Nivo Lp (a) prvenstveno su uslovljene našom genetikom, a način života i prehrana imaju minimalan uticaj na njih.

To znači da ako imate povećane razine Lp (a), morate učiniti apsolutno sve što možete kako biste iskontrolisali druge faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Homocistein

Homocistein je aminokiselina koja je prirodno prisutna u krvi, nije esencijalna te nastaje normalnim metabolizmom, tačnije procesom metilacije.

Osobe koje ne unose dovoljno vitamina B grupe ili imaju određene genetske predispozicije (MTHFR mutacija) imaju povećan nivo homocisteina u krvi.

Vitamini B12, B6 i folat (vitamin B9) razgrađuju homocistein i stvaraju druge molekule potrebne vašem tijelu. U tom kontekstu visoki nivoi homocisteina mogu direktno označavati nedostatak navedenih vitamina.

Bez liječenja, povišeni novi homocisteina povećavaju rizik od demencije, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.

Meta analiza iz 2022. godine pokazala je da se za svakih 5 µmol/L povećanja homocisteina, rizik od srčanog udara raste za približno 22%.

Navedena meta analiza je zaključila da je homocistein samostalni faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti te da nam omogućuje pravovremeno poduzimanje preventivnih mjera u cilju njihove redukcije.

Kada povežete navedene analize, uz adekvatnu interpretaciju dobivenih rezultata i praćenjem stanja tijekom vremena, imat ćete sve potrebne podatke kako biste imali optimalan uvid u vaše kardiovaskularno zdravlje te, ako ste u povećanom riziku, uveli potrebne korektivne radnje, prenosi Večernji list.

Adria.tv

Ostavi komentar