Petar Nikolić: Beogradskih frajera sve je manje, fokus je na fikusima

Sin poznatog režisera Živka Nikolića Petar završio je u Beogradu pozorišnu i radio režiju, koji često skreće pažnju javnosti kako u intervjuima tako i na društvenim mrežama, na svom fejsbuk profilu objavio tekst je koji prenosimo u cjelini.

22008453_10155019108223226_4710101343030288847_n

Šta znači biti beogradski frajer? To je jedna kategorija koja je nekako gotovo izčezla u pojmovniku naših sugrađana posljednjih tridesetak godina. Nije ni čudo usled silne provincijalizacije našeg stanovništva, migriranja u svijet brižljivo odgajanih Beograđana, marginalizma i svakog drugog izbleđivanja vrijednosti i značaja naše zajednice, bilo državne, bilo društvene. Naime, beogradski frajer nosi povišenu dozu muškosti u sebi i samim tim seksualne privlačnosti, pa i svake druge magnetizirajuće sile. Kao i svaki drugi ljubavnik i beogradski frajer je stalno u potrazi za dobrom „ribom“. Tipično je da se beogradske dobre ribe „lože“ i „pale“ na frajere. Seljak ili ljakse ne može biti frajer. To je nešto što je kao visoki bedem u decenijama nakon drugog svjetskog rata čuvalo Beograđane od invazije ruralne Srbije i drugih njima srodnih poluprimitivnih plemena. Dakle, beogradski  frajer se nikada neće deklarisati kao Srbin, odnosno u prvi plan stavljati svoje etničko ili  etnološko, genetsko, geografsko ili ma koje drugo porijeklo. Njemu je dovoljno da se identifikuje sa činjenicom da je frajer i da je iz Beograda. Naravno, da su beogradski frajeri pomalo uobraženi i nadmeni. Vole da te spuste. Igraju malo grublje. Ne nose opanke. Gledaju te s dozom prezira. To je upravo jer poznaju teren na kojem se nalaze. U Beogradu gdje vjetrovi duvaju otvoreno i direktno važno je biti čvrst, a to znači kul. Imati stila. Ne otkrivati previše karte, ne pokazivati svoje emocije. Dok svi mlate glavama, stajati mirno. Onda se neko zagleda, pa kaže: „Al je ovaj faca.“ Beogradski frajer je neko ko će surovo da „kašira škart“ kada su u pitanju „raspadi“ (neatraktivne devojke) ili „ljopci“ (nedovoljno kultivisani tipovi). On će uživati samo sa sebi sličnima. Beogradski frajer je uglavnom predstavnik srednje građanske ili više klase, odnosno elite. Ima ih u svim kulturnim sferama, sportskim, pa i u naučnim. Nekada su doktori bili recimo jako „zgodni“ i dobri frajeri. Dakle, BG frajer ima obrazovanje, harizmu, kulturu, prihvatljivu dozu narcizma, duh i humor koji se mnogima možda ponekad mogu činiti odbojnim. Taj humor je oružje protiv seljaka i ne-bg ne-frajera ili loših riba. Nekada BG FRAJERI su znali tu igru, a BG CICE su je poštovale. Ranije, loša riba nije mogla, a ni smjela da kaže nešto loše BG FRAJERU. „Nije mogla ni da mu prismrdi.“ On bi je odmah „otkačio“. BG FRAJERI su nekada furali tako brzo i jurili tako žestoko da bi nemoćne cice nedorasle tom kalibru samo uzdisale dok bi iza njih se kovitlala prašina. Frajer, to je institucija važnija od skupštine ili UN. Frajera je danas u Bg malo, a „frajerizmi“ su rijetkost. Kada pogledate našu javnu scenu i ljude koji dominiraju ovim društvom, shvatite da među njima ima jako malo FRAJERA, a pogotovo onih sa BG prefiksom. Samo ih poređajte i recite sebi „jeste“ ili „nije“ frajer. Videćete koliko se sve te glavonje busaju na prazno. Vlast, moć, novac ili politika ne pomažu da neko bude frajer. Frajer se rađa, ali i odgaja. On sluša kvalitetnu muziku, ima ukusa i stila kad je garderoba u pitanju, vodi računa o svome zdravlju i izgledu. Frajer ne pušta stomak, a ni bradu. Bradu može eventualno da „zapusti „, ali ni to predugo ili predugačko.  BG FRAJER zna na koju je stranu Rim, a Njujork ili London su mu bliži od Batajnice ili Grocke. Gdje god postoje „filigranski pločnici“. Beogradski frajer je nešto tipično. Ima svoju boju, kao Bajaga u glasu. To je tako beogradski. Ne pjevati o ljubavi već usporeno govoriti. Šteta što nikada nije pokraj „Beograđanke“ (zgrada robne kuće „Beograd“) nikao neki „Beograđanin“, onako da je štiti i čuva. Beogradskom frajeru džukački stil ulice nije dalek, kao što to nije ni foaje „Kolarca“. On zna i za jedno i za drugo. Kao i svaki vitez lutalica, uvijek je spreman da upadne u nevolju, to jest da se iz iste kao mačka vješto izvuče. On je sposobniji od drugih i superiorniji od većine drugih muškaraca. On je za neke „macan“,a nekad je i prava „mačorčina“. „Ribe“ cijene njegov libido. U vrijeme džukaca, šonji, pilićara, tetreba i kobaca, „trandži“, seljaka, derpera i pešikanera, primitivaca i fol emotivaca, grubijana i cepanica, klošara, kompleksaša, tutonja i cvikeraša, malograđana i velikoseljana svake vrste, te svih nevaspitanih i nekulturnih, nakaradnih i ukrivo zglobljenih, BG frajerima nije lako. Danas su na BG periferiji ili u manjini ili daleko od očiju. Vremena idu na račun onih drugih. Ipak, ipak…Oni pravi frajeri drže se još nekako, ali više nisu na cijeni kao prije, niti su u prvom planu. Fokus je na fikusima… Ono bljutavo, upakovano, bez boje, mirisa ili ukusa. Ono tržišno obrađeno, izdepilirano i podmlađeno, u mobilnom oprano, na netu isprano…
Od svog tranzicionog i poslijeratnog smeća koje nas je ovde preplavilo i sa novim milenijumom zadesilo, možda je najgore ono koje je, što je zamutilo naš pojam i sliku o njegovom liku, a to je taj detchko – BEOGRADSKI FRAJER koji je ovdje nekad postojao. Mislimo o njima i odajmo im poštu. Ima ih tako, tako malo… Vrijedni su čuvanja i pažnje…

Foto: Facebook

Slični članci

Ostavi komentar