Finska premijerka izazvala je obilje reakcija na društvenim mrežama pošto se fotografisala za jedan modni magazin u elegantnom blejzeru sa dubokim dekolteom bez košulje ili grudnjaka.
Sana Marin, jedna od najmlađih evropskih liderski, podijelila je javnost. Jedni smatraju da je stajling neprimeren tako važnoj državničkoj funkciji koju obavlja, a drugi ne vide ništa sporno u tome u kakvom odjevnom izdanju je finska premijerka odlučila da pozira pred foto-objektivom modnog magazina jer pokazuje njenu ljepotu, snagu i nezavisnost.
Premijerka Finske nije objasnila razloge zbog kojih se odlučila na ovakav korak. Pa, iako je dobila pohvale, pitanje je da li bi bilo koji politički lider ili liderka trebalo da dozvoli da se zbog tako jedne “nevažne” stvari kao što je moda nađu pred osudom javnosti.
Ašok Murti, jedan od najcijenjenijih stilista, rekao je svojevremeno za Nedeljnik, govoreći o modi i političarima, da u načelu može da se složi da su nekada postojala veoma jasna pravila šta jeste, a šta nije dozvoljeno nekome iz svijeta politike u momentu kada se pojavi na javnoj sceni.
“Ta pravila, kao i sve što je sa diplomatijom u vezi postavili su Britanci i Francuzi, bila su čvrsta a to je omogućavalo da na prvi pogled bude jasno ko su ti ljudi i zbog čega su tu. (Uz veoma malu istorijsku distancu od tog vremena ono što je moglo da izazove najviše polemike bio je detalj kao što je Genšerov izbor žutog džempera)…”
Međutim, nastupila je nova era koja nam je na scenu donijela političare koji dolaze direktno iz rijaliti programa, sa svom vizuelizacijom i manirima koji su relevantni za tu vrstu programa – dakle, agresivno, jeftino, arogantno, ‘brzo’ koje sve vrijeme koketira sa vulgarnim demonstracijama moći i odlučnosti”, navodi Ašok Murti.
“Sa druge strane, u zemljama koje su se kao i naša našle u procesu tranzicije, ponikla je čitava plejada političara koji se nisu ‘iskalili’ kroz klasične kanale kojima prolaze političari u zemljama sa kontinuiranom tradicijom u protokolima javnog pojavljivanja. Sa treće strane, pravila u poslovnom oblačenju koja ne u maloj mjeri utiču na ono što se dešava u pojavnosti savremenih političara, radikalno se mikenjaju u poslednjoj deceniji, gde ono što je predstavljalo srž poslovnog dress code-a, dakle poslovno odelo + klasična košulja + obavezno kravata, danas stoji kao ilustracija anahronog i depersonalizovanog. U tom smislu, od savremenog političara se očekuje da brzo i suptilno inkorporira sve ove tendencije u svoju ‘uniformu’ (dobar primjer je svakako Džastin Trudo ili britanski prinčevi koji iako tehnički nisu političari po svojoj funkciji realno spadaju u ovu grupu)”, priča Murti.
Na pitanje zašto neki domaći političari ne slušaju savjete stručnjaka ili ne poštuju pravila oblačenja, Murti kaže da u “u našem malom tužnom slučaju imamo nekoliko ‘kategorija’ svega gorenavedenog, tačnije, za svakog i svačiji ukus ponešto”.
“Jer, ako ćemo da budemo iskreni prema sebi, kolektivno i pojedinačno, svaki od ovdašnjih iole relevantnih političara veoma dobro vizuelno korespondira sa svojom ciljnom grupom. To što takvo ‘pakovanje’ veoma često ne komunicira ni sa kim osim te ciljne grupe, za njih je potpuno irelevantno, jer osim grupe koju oni predstavljaju/predvode nijedno drugo mišljenje za njih nije važno. Tako da se ovako dobija savršen kanal za iživljavanje svih unutrašnjih konflikata, od onih koji spadaju u domen osjećanja niže vrednosti pa da onih koji spadaju u mitomaniju. Doduše, postoji čitav ešalon političara kod nas koji se dobrano ‘prepeglao’, prije svega iz redova vladajuće stranke i sasvim je očigledno da oni ni u toalet više ne odlaze a da se ne konsultuju oko svog imidža. Neki od njih su doživjeli zapanjujuće transformacije, jedino što ponekad može da se nasluti disonanca iz onoga što oni jesu privatno i ove slike u koju su se spakovali”, kaže stilista.
Dodaje da je “poželjan” imidž ono što se formira na osnovu (pretpostavljenog) očekivanja ciljnih grupa.
“I ovde, ne želeći da skinem krivicu ni sa jednog pojedinca koji učestvuje u cikelom ovom procesu, moram da naglasim da od političara i svih javnih ličnosti želimo da izgledaju ljepši i veći od realnog života. Sa druge strane, kada shvatimo koliko to možda košta, kreću prozivke na račun onih za koje smatramo da treba da izgledaju baš onako koliko su za to platili. Ovo je primjer za još jedan oksimoron karakterističan za vreme u kojem živimo”, rekao je Murti.
(nedeljnik.rs)
