Slavica Perović: Što više empatije, a manje moći oko koje je ovijen sveukupni javni, ali i privatni život individue

Slavica Perović: Što više empatije, a manje moći oko koje je ovijen sveukupni javni, ali i privatni život individue

Istaknuta anglistkinja, lingvistkinja i književnica dr Slavica Perović, kao redovna profesorica Univerziteta Crne Gore i Univerziteta Union u Beogradu, tokom proteklih decenija istraživala je različite jezičke fenomene. Autorka je, urednica i prevoditeljka brojnih knjiga iz oblasti sintakse, analize diskursa, pragmatike i kognitivne semantike. Njen prvi roman Life Lift ušao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu 2012, dok je Beton bluz, koji je krajem novembra izašao u izdanju IK Nova knjiga, već samim objavljivanjem izazvao medijsku pažnju i reakcije književne kritike. “U romanu Beton bluz autorka na temelju ljudske empatije i ekspertskog čitalačkog iskustva gradi likove, sjećanja i istoriju, a mi čitaoci otkrivamo živopisnu društvenu hroniku koja će nas i očarati i začuditi; otkrivamo hroniku međuljudskih odnosa građenih na diktatu moći, straha i ucjene ljubavlju; analiziramo bilans intimnih prestupa i utajenih sagrešenja; pratimo kako će i koliko junaci razmeriti dugove i zahvalnosti a u svemu tome ne izgubiti”, zapisala je književnica Vladislava Gordić Petković.

Kao iskusna lingvistkinja i univerzitetska profesorica ušli ste u polje književnog stvaralaštva. Šta možete reći o svom iskustvu na tom i takvom putu?
– Da, ta dvojnost. Ponekad imam utisak da sam šegrtovala za pisca sve godine koliko sam radila kao univerzitetski profesor engleskog jezika i lingvistike. Onda pomislim da je to nepravda prema struci i nauci kojom sam se predano bavila i koja me uzbuđivala i temeljito ispunjavala čitav život. Drugi put mi se opet činilo da su u meni lingvistikinja i književnica paralelno postojale, samo što je ova druga bila ućutkana. Praktično, književnica u meni je tražila dozvodu od lingvistkinje da se javi i predstavi svijetu. Sada znam da su i lingvistkinja i književnica paralelno u meni postojale, samo je jedna bila jača. Sa pojavom mojih romana više se ne bore ni za kakvu prevlast, postoje s jednakim pravima. Da sam postala književnica i da to sebi mogu da kažem ohrabrila me nedavno jedna divna djevojka u knjižari Nove knjige u Podgorici. Ušla sam da kupim svoj novi roman da ga nekom poklonim. Rekla sam: “Molim vas, moj roman”. Ona me pitala: “Koji?“ Tada sam shvatila da sam i književnica.
Prvim romanom Life Lift ušli ste u uži izbor za prestižnu NIN-ovu nagradu 2012, što Vas je svrstalo u sam vrh savremene književnosti.  
– Zahvaljujem novinarima koji u intervjuima sa mnom ovih dana aktualizuju podatak da sam 2012. ušla u uži izbor za prestižnu NIN-ovu nagradu. To je te godine relativno neprimijećeno prošlo u crnogorskim medijima, a kako sam bila nova na polju spisateljstva tada sam mislila da tako treba da bude. Sada znam da je trebalo više pažnje da zavrijedi taj podatak, baš kao što je ovih dana zadobio medijsku pažnju i visoki rang za tu nagradu poznatog crnogorskog pisca jer to nije malo postignuće i red je da se o tome govori i piše. Kada sam konačno dozvolila književnici u meni da progovori, progovorila je začuđujuće glasno. Glasna su bila dva izdanja romana Life Lift, a glasna je bila i promotivna kampanja tako da je roman veoma dobro predstavljen kroz niz promocija u zemlji i regionu, na sajmovima i književnim večerima. Iznenađujuće dobra i srdačna bila je njegova recepcija. Kroz bezbroj reakcija mojih čitalaca precizno sam znala koji aspekti mog romana nailaze na kakav prijem. To je uvijek dragocjeno, jer koliko god da se knjiga piše u samoći, ona se piše za druge. Dok god ti mnogobrojni drugi ne dobiju svoje lice i glas i ne proizvedu eho, autor ne zna tačno do koga je i na koji način dobro.
Koliko je profesija, pored talenta, uticala na snagu i ljepotu Vašeg književnog iskaza?
– Moj prvi roman bio je uspješan, uprkos mojoj profesiji lingviste koja se u čitavom tekstu kao takva obznanjivala. Nazivi poglavlja u romanu predstavljaju naslove manjih ili većih poglavlja iz oblasti lingvistike kojima sam se u to vrijeme bavila u svojim naučnim radovima. Semantika tišine i semiotika tame bio je naziv jednog takvog poglavlja u kome sam pisala o laži i jednom lažovu. Tog semestra sam o osnovnim pojmovima i kategorijama semantike i semiotike predavala ne baš iz vizure književnosti, ali svakako uz pomoć primjera iz mog romana (i ne samo mog) koje sam kreirala kao poznavalac lingvistike. Meni je bilo uzbudljivo, a bilo je i mojim studentima jer su na djelu vidjeli šta to što oni znaju na teorijskom planu može da proizvede u stvarnoj komunikaciji. Ili onoj fikcionalnoj.

“U roman Slavice Perović udenuta je emotivna i etička vertikala zagubljenih, ali ne i zaboravljenih vrednosti; vertikala oštrog koplja porodičnih zaveta i patrijarhalnih zapovesti; vertikala dužnosti i zamornih zapovesti o tome kako se valja ponašati i ophoditi u svetu kom su junaštvo i doslednost jednako tuđi”, napisala je Vladislava Gordić Petković. Kako ohrabriti integritet savremenog čovjeka? 
– Savremenom čovjeku je mnogo toga na raspologanju čime može da ohrabri svoj integritet. Od de facto udobnijeg života do tehnologija koje su mu na raspolaganju. Ali, sve to ima svoju cijenu i ne postoji lagani način. Uz to, velika je razlika između razvijenog demokratskog svijeta i naših prostora. Ekonomska nezavisnost je uslov, dok je veća demokratizacija cilj. U tom grubom opštem okviru svako je zadužen za svoj život. Nedavno sam saznala, ako je tačno, da su Crnogorci na veoma niskom nivou što se tiče empatije. Integritet crnogorskog čovjeka ohrabrivala bih upravo u tom smislu: što više empatije, a manje moći oko koje je ovijen sveukupni javni, ali i privatni život individue, kako muškarca, tako i žene.

(gracija)

Slični članci

Ostavi komentar