Knjiga”Igra života”Siniše Mihailovića: Od odrastanja u Borovu selu do borbe s leukemijom!

Proslavljeni srpski fudbaler i trener Siniša Mihajlović (51) posljednjih dana u Italiji izaziva veliku pažnju ne samo zbog toga što treba da postane počasni građanin Bolonje nego i zato što je nedavno izašla njegova autobiografija “Igra života” u kojoj je opisao sve, od odrastanja u Borovu selu, uspona i padova u karijeri, ratnih godina do borbe s leukemijom.

– Zovem se Siniša Mihajlović i rodio sam se dva puta: prvi put u Vukovaru 20. februara 1969. godine, u bivšoj Jugoslaviji, današnjoj Hrvatskoj, od majke Hrvatice i oca Srbina. Drugi put sam se rodio 50 godina kasnije, 29. oktobra 2019. u bolnici Sveta Ursula u Bolonji zahvaljujući transplantaciji koštane srži. Igrao sam mnogo utakmica i živio puno života, a ova je bila utakmica života – napisao je Siniša.

U razgovoru za “Korijere dela sera” Mihajlović je rekao da ga je borba s opakom bolešću promijenila.

“Postao sam bolji čovjek. Bolest me ojačala i promijenila. Uživam u svakom trenutku, nije tako bilo ranije. Bolest nije greška. Ona se jednostavno dogodi. Svijet pada na vas i vi reagujete. Svako to radi na svoj način. Istina je da nisam heroj, nisam Supermen. I ja sam onaj koji se, dok je govorio da je hrabar, plašio, plakao, pitao se zašto i molio Boga za pomoć, kao i svi drugi. Ali odlučio sam da se borim i da ne odustajem. Ako neko to ne može, on sigurno nije gubitnik. Nije u pitanju poraz, već bolest. Možete da se osjećate kao ratnik, ali bez pomoći ljekara ne možete ništa. Jedino što možete jeste da ne izgubite volju za životom, ostalo ne zavisi od vas – rekao je Siniša.

Fudbaler je svoju biografiju odlučio da napiše iz bolničkog kreveta u koji je primljen kao beskućnik od 69 godina pod imenom Cgikjltfr Drnovsk jer nisu željeli da izazovu pažnju drugih pacijenata.

– Nisam mogao drugačije. Sada sjedimo na terasi moje kuće koja se nalazi u najlepšem gradu na svijetu, Rimu, a ja pušim cigaretu. Uživam u svakom trenutku. Ranije to nisam radio, sve sam uzimao zdravo za gotovo. Zdravlje ne treba uzimati zdravo za gotovo, samo se ono računa.

Na pitanje novinara da li se, nakon toliko godina života u Italiji, više osjeća Italijanom ili Srbinom Mihailović je odgovorio

– Prije 21 godinu, kada je trebalo da počne bombardovanje na Kosovu, moja porodica je bila sa mnom u Rimu. Moj otac, bivši vozač kamiona, jednostavan čovjek, rekao mi je tada: “Siniša, idem kući.” Mrzeo sam ga zbog toga. Ovdje je imao sve, a odabrao je da živi u polusrušenoj kući u malom selu, bez igdje ičega. Ali, tamo su bili njegovi koreni. Bilo mi je potrebno mnogo vremena da se pomirim s njim, sada shvatam njegovu odluku.

Izvor: Gloria

Slični članci

Ostavi komentar