Crnogorski glumac Momčilo Otašević okreće novu stranicu u životu.
Njegova sedmogodišnja kćerkica Maša krenula u prvi razred pa u cijeloj porodici vlada uzbuđenje.
Kako se tata osjećao ususret prvom danu škole svoje mezimice i zašto već sanja o sljedećem odmoru, simpatični ptkrio je u razgovoru za hrvatski InMagazin.
Dugo, toplo ljeto i odmor priveli su se kraju i za crnogorskog glumca Momčila Otaševića. Iako je već uskočio u radni ritam i snima nove epizode serije “U dobru i zlu”, mislima je još uvijek na nekoj pješčanoj plaži.
”Izgleda da nikad nije dosta odmora. Imao sam nikad više odmora i prošlo mi je nikad brže! Jesam se psihički napunio, fizički se nisam odmorio sigurno jer je bilo aktivno!”, govori Momčilo.
Bezbrižne trenutke ljeta najradije je provodio s djecom – sinom Jakšom i kćerkicom Mašom.
”Nisu oni zahtjevni. Čak kad sam na Cetinju, onda sam potpuno rasterećen, onda su samo igranje, izlasci, odlazak tamo, odlazak vamo, a ne mislim o doručku, ručku, večeri, ne mislim o robici, ne mislim ni o čemu, potpuno sam oslobođen, ko da imam tu privilegiju da se samo igram s njima, da samo budem s njima, da ih samo šetam, s planine na more, s mora na planinu i tako to”.
A upravo Mašu čeka novo, uzbudljivo poglavlje. Krenula je u prvi razred.
”Nekako je to došlo strašno brzo. To što su svi pričali ”vidjećeš za koliko će krenuti u školu”, sad ću ja drugima pričati ”vidjećeš za koliko će krenuti u školu”. To stvarno preleti, zaokupiralo je i nju, tako da sam i ja srećan, ide neka nova faza”.
Je li i Momčilo jedan od onih roditelja koji dijete još prije škole nauče svim osnovama prvog razreda?
”Pa ne! Ja sam više pustio Mašu da uživa u životu jer kad škola počne gotovo je sa onim dotadašnjim životom, tako da neka uživa. Nekako razmišljam, završiće se i ta škola. Naravno da je bitno, lijepo i sve, ali završiće se i škola, nije možda najvažnija stvar na svijetu”.
No, znamo koja je zemlja zauzela posebno mjesto u njegovom srcu.
”Ja sam s Cetinja, Cetinje je na 650 metara visine. Evo opet vidiš reklama. Sve mi je na pola sata. Ja kad sam dolje, do jezera sam za 20 minuta, do Budve pola sata, dobro ajde, sezona, možda malo jače, do Lovčena, nacionalni park, opet pola sata, graničim s dva nacionalna parka, ja imam sve na pola sata. Može u jednom danu da se vidi puno toga i može da se naprave razne rute da čovjeku pamet stane, da ne možeš da vjeruješ da se svakih pola sata vožnje… evo recimo, moj sin je pitao, kad smo išli na jezero, prije desetak dana, išli smo u jedno selo koje se zove Dodoši, i sad puca pogled na jezero, nešto je bilo oblačno i probija sunce kroz te oblake. Jakša stoji na prozoru i pita ”Tata, koji je ovo svijet?!” To je meni bilo strašno simpatično, dijete postavi takvo pitanje ”Koji je ovo svijet?” To izgleda fascinantno stvarno”.
pročitaj više
