.Ruski ljekar Aleksandar Čepurnov (69) se dva puta zarazio novim koronavirusom – jednom slučajno, a drugi put namjerno, zarad eksperimenta piše Nova.rs
Doktor se prvi put zarazio koronavirusom na skijanju u Francuskoj u februaru. Nakon oporavka kod kuće u Sibiru, bez potrebe za hospitalizacijom, on i njegov tim sa Instituta za kliničku i eksperimentalnu medicinu u Novosibirsku pokrenuli su studiju o antitijelima na koronavirus.
Proučavali su “način na koji su se antitijela ponašala, koliko su bila jaka i koliko su se dugo zadržavala u tijelu” i otkrili su da njihov nivo brzo opada.
“Na kraju trećeg mjeseca od trenutka kada sam se razbolio, antitela više nisu otkrivena”, rekao je Čepurov.
Odlučio je da ispita vjerovatnoću ponovne infekcije. Zarad nauke, Čepurnov se namjerno razio kovidom 19 izlažući se pacijentima sa kovidom 19 bez zaštite.
“Odbrana mog tijela pala je tačno šest mjeseci nakon što sam dobio prvu infekciju. Prvi znak bila je upala grla”, rekao je.
Njegova druga infekcija bila je daleko ozbiljnija i bio je hospitalizovan.
“Pet dana temperatura nije padala ispod 39C. Izgubio sam čulo mirisa, promijenilo mi se čulo ukusa. Šestog dana bolesti, CT pluća je bio čist, a tri dana nakon tog snimka, rendgen je pokazao dvostruku upalu pluća. Virus je nestao prilično brzo. Poslije dvije nedjelje više nije otkriven”, ispričao je Rus.
Njegov zaključak zasnovan je na ličnom iskustvu – kolektivni imunitet je “napuštena nada”. Vakcine će možda dati imunitet, ali privremen.
Profesor Čepurnov je ranije radio u Državnom istraživačkom vektorskom centru za virusologiju i biotehnologiju u Sibiru, koji je proizveo drugu rusku vakcinu protiv kovida 19, poznatu kao EpiVacCorona.
Što se te vakcine tiče, po svemu sudeći biće potrebne ponovljene injekcije za održavanje imuniteta koji ona pruža.
Njena proizvodnja je uslijedilla nakon vakcine Sputnik V, koja se sada daje zdravstvenim i drugim radnicima na prvom frontu borbe protiv korone u Rusiji.
Autofagija je način ishrane koji je u posljednje vrijeme privukao posebnu pažnju, posebno od kada se pročulo da je na ovom režimu ishrane i najbolji svjetski teniser Novak Đoković.
Autofagija je mehanizam kojim se naš organizam rješava oštećenih ćelija, da bi ih zamijenio mladim i zdravim ćerkama-ćelijama. U bukvalnom prevodu, autofagija znači “samoproždiranje”, i iako ne zvuči kao nešto što biste sebi poželjeli, ovaj proces od ključne je važnosti za dobro opšte zdravstveno stanje.
Na ovom režimu ishrane je i crnogorska influenserka Jovana Jovanović.
-U autofagiji naš organizam počinje da “jede sebe” razlažući proteine i druge komponente radi reciklaže i stvaranja energije. Taj proces dovodi do smanjenja kilaže, podizanje imuniteta, ubijanja bakterija, virusa i ćelija tumora, poboljšanja funkcije mozga- kaže Jovana pa objašnjava kako sam proces funkcioniše.
-E pa ovako-16h se ne jede, a 8h se jede. Naravno toliko pitanja da li mogu sve da jedem u tih 8h? Moj odgovor je ne. Jer kako izgubiti na težini ukoliko pojedete za doručak pola hljeba i eurokrem? Ja kada ustanem ujutru ne osjećam glad i ne jedem dok ne ogladnim a to je recimo oko podne, tada jedem prvi put (jaja na više načina ili ovsene kašice i voće ili jogurt i bananu). Naravno, sad nakon skoro 2 mjeseca ovog režima ishrane lakše mi je da pričam o njemu. Početak je bio težak, navikla sam da kad otvorim oči spremam sebi i djeci da jedemo. Sad, ručam oko 15-16h (povrće obavezno, meso i salata i naravno sve kuvano dolazi u obzir). Zaista ručak bude obilan. Ako je osjetim glad pojedem neku voćku oko 17-18h i to je sve do sjutra u podne. Dnevno popijem od 2-3 vode, čim osjetim glad popijem vodu. Zaista je teško prvih nedjelju dana, psihički mi je bilo teško ali nakon skoro dva mjeseca skroz sam se navikla na taj režim tj. da jedem u periodu od 11h-19h. Kafa bez sećera može doći u obzir u tom periodu “gladovanja”. Najbitnije od svega je da se mnogo ljepše osjećam, nema nadustosti, naravno kilaža je manja i ako budete zadovoljni i čim vidite rezultate sigurne da nećete odustati.
Jovana napominje da kosa mnogo brže raste, nokti …
– Zaista mnogo lijepa iskustva imam sa ovim režimom ishrane i naravno uz sve to neka fizička aktivnost je poželjna (teretana, ples, brzi hod)- dodaje ona.
Sada već davne 2016. godine, Nobelova nagrada za medicinu dodijeljena je ćelijskom biologu dr Jošinoriju Osumiju za rad na otkrivanju kompleksnog mehanizma autofagije, procesa koji nas održava zdravim. Ako autofagija ne funkcioniše kako treba, raste rizik od dijabetesa, demencije, leukemije, Parkinsonove bolesti, različitih vrsta kancera, a ono što prepoznajemo kao starenje – pojava bora, gubitak sluha, kognitivno propadanje… uzima maha.
Dobra stvar je se ispostavilo da ovaj proces možete da podstaknete na prilično efikasan način.
“Da naše tijelo ima mogućnost samoisceljenja dokazao je Jošinori Osumi radom za koji je ovenčan Nobelovom nagradom. O tome se ne priča baš previše, jer njegovo dijelo ne ide u prilog industriji hrane i ljekova, ali ako unosimo prave stvari, hranu koja nije industrijski obrađena i koja se uklapa u naš genetski kod, mi možemo da potpomognemo taj proces”, kaže nutricionista Branka Mirković za Mondo.
Kao i sve važne stvari u životu, i ovo je prilično jednostavno: “Treba da jedemo lokalnu hranu, i to sezonsku, koja će po prirodi stvari najviše prijati našem organizmu. Iako se o Osumiju nije previše pričalo i pisalo, ljudi su ipak to počeli da primjenjuju i taj koncept doživio je veliki uspjeh.
Ne radi se ovde samo o skidanju viška kilograma, mada je i to jedna od dobrodošlih prednosti ovakvog načina ishrane, nego praktično i o ozdravljenju organizma, popravljanju opšteg zdravstvenog stanja.
nutricionista Branka Mirković
Načinom ishrane kojim se podstiče proces autofagije moguće je mnoge bolesti staviti pod kontrolu, dijabetes i kardiovaskularne bolesti prije svega, ali i mnoga stanja kojima smo skloni, a koja samo čekaju ‘okidač’, iako nam trenutno ne prave zdravstvene probleme”, kaže Branka Mirković.
Princip ishrane koji preventivno djeluje na naše zdravstveno stanje i isceljuje organizam prilično je jednostavan: primenjuje se tako što se tokom 8 sati jede, a zatim se 16 sati ne jede. Drugim rečima, od posljednjeg večernjeg obroka, do prvog obroka sljedećeg dana treba da prođe 16 sati.
“Vi birate sat u kojem će biti početak obroka, ali je bitno da se tri do četiri obroka koja možemo da imamo u toku dana organizuju tokom osam sati. Nakon početnog privikavanja, koje može da potraje nekoliko nedelja, preporučuje se da se broj obroka svede na dva, eventualno tri. Važno je i da ‘odbrojavanje’ uvijdek počinje od večernjih sati, tako da čak i ako nešto ‘prekršite’, ako morate da jedete kasnije, jednostavno od tog trenutka mjerite 16 sati do prvog sljedećeg obroka.”
Obroci ne bi trebalo da traju duže od tridesetak minuta, i vrijeme se meri uvek od završetka obroka, a evo zašto je to važno:
“Kad jedemo, hrana 4 sata stoji u stomaku, a zatim po četiri sata u tankom i debelom crijevu, tako da praktično od 12. do 16. sata vi imate autofagiju. Organizam tada proteine i masti uzima iz organizma, a dokazano je da tada ‘bira’ ćelije koje su već na izdisaju, ili one koje imaju neku grešku u DNK kodu. Telo onda ‘pojede’ tu oštećenu ćeliju, i samo zdrave ćelije sa ispravnom DNK informacijom nastavljaju da se dikele. To znači da mehanizam autofagije snižava rizik od stvaranja tumora, karcinoma i bolesti”, objašnjava dr Branka.
Naravno, brza hrana, kao ni industrijski prerađena hrana nisu dozvoljene: “Ovaj princip ishrane podrazumeva da ćete jesti hranu koja je zdrava, dakle, sveže namirnice, ili namirnice koje su termički obrađene na pravi način. Važno je da se držite lokalne hrane, lokalne kuhinje, i to važi i za srpsku kuhinju, naravno, s tim što treba da zaboravite na naše tradicionalno prekuvavanje i ‘predinstavanje’ hrane, i to se naročito odnosi na povrće.”
Dakle, ne kuvajte povrće dok mu dušu ne skuvate. Ako primenite malo savremeniji način termičke obrade hrane, skratite vreme kuvanja i zaboravite na zaprške, ne morate da se odreknete domaćih specijaliteta. Svi ukusi, začini i jela koje volite su vam na raspolaganju, samo malo prilagođeni što se tiče termičke obrade hrane.
U toku dana, trebalo bi da imate tri obroka, s tim što kasnije, kad se naviknete na ovaj režim ishrane, možete broj obroka smanjiti i na dva dnevno.
“Prvi obrok, uslovno rečeno doručak, pošto može da bude i u 10 ujutru, ali i u podne, ako vam tako više prija, treba da bude jači, kompletniji obrok.
Preporučuje se da u tom prvom dnevnom obroku budu zastupljene sve grupe namirnica. Tu treba da bude i mlečnih proizvoda, i proteina i ugljenih hidrata, trebalo bi da sadrži i povrće i malo voća.
Tokom dana, slijedi neki lakši obrok, naročito tokom leta, kad su vrućine, a posljednji obrok tokom dana takođe treba da bude kompletniji, tako da imate i supu ili čorbu, i glavno jelo i salatu.
Ako je dobro izbalansiran, taj posljednji obrok tokom osam sati kada je dozvoljeno jelo obezbikediće vam da nemate napade gladi tokom noći. Ako imate napade gladi, lako se može desiti da u nekom trenutku izgubite kontrolu i počnete da jedete sve što vam padne pod ruku, čime narušavate principe zdrave ishrane”, objašnjava Branka Mirković.
Dok ne uđete u ritam ishrane 16:8, važno je da prvi i poslednji obrok tokom dana budu kompletni. Voće je takođe dobrodošlo, ali ili pola sata pred obrok, ili kao deo tog drugog obroka u toku dana, kad može da se kombinuje sa namirnicama koje su dobri izvori proteina, kakvi su recimo kisjelo mljjeko ili jogurt. Taj “srednji” obrok trebalo bi da bude lagan, ali ako vam voće nije dovoljno, uvijek možete pojesti salatu sa malo sira, na primjer.
A kad dođe vreme za 16 sati gladovanja?
“Tokom tih 16 sati smikete samo da pijete vodu, kafu bez mlijeka i šećera, ili nezaslađene biljne čajeve. Dakle, ni jedan badem, ni zalogaj hljeba, ništa bukvalno. Čim uzmete nešto ‘što se žvaće’, aktivirali ste čitav sistem organa za varenje, ‘probudili’ ste pankreas i prekinuli proces autofagije”, kaže nutricionista.
Dobra stvar je što osim brze i industrijski prerađene hrane nije zabranjeno manje-više ništa.
“Brzu hranu i industrijski obrađenu hranu ne bi trebalo da konzumirate. Ali, hljeb nije zabranjen. Kod nas je to postalo moderno sa izbacivanjem glutena i kazeina (protein iz mlijeka) iz ishrane, pa ljudi prestanu da jedu hljeb i mliječne proizvode, iako su alergije zapravo vrlo rijetke.
Ako neko hoće da istraži da li ima alerigiju, onda se rade ozbiljni alergotestovi, ali ne bi trebalo ljudi na svoju ruku da izbacuju iz ishrane bilo koju namirnicu.
Ako se javi nadimanje, poslije konzumiranja hleba ili mlečnih proizvoda, mnogo češće je u pitanju loše varenje, nego alergija na gluten ili mliječne proteine. Loše varenje u kombinaciji sa velikim količinama hrane je najčešći uzrok nadimanja.
Ali, ako izbacimo namirnice koje su pune konzervanasa, aditiva i hemije, što znači – industrijski prerađenu hranu, ljudi uglavnom nemaju tih problema.”
Ne bi trebalo onda da se jede ništa što dolazi u kesicama i kutijama?
“Pa… manje više, tako je. Može da se uzme iz konzerve tunjevina ili sardina, ali sve to što šuška u kesicama, trebalo bi izbegavati. Važno je včitari dekmaraciju, čim ima puno aditiva, hemije… to treba zaobilaziti. Proizvod treba da bude takav da vi imate osnovnu namirnicu u njemu i da treba da je termički obradite.”
U skladu sa tim je, na primjer, smrznuto povrće OK, iako dolazi u kesama.
Kako bi trebalo da izgledaju obroci
Ako ste raspoloženi da probate da se hranite ovako, i uradite nešto dobro za svoje zdravlje, evo kako bi trebalo da izgledaju obroci:
“Ujutru, pošto treba da se pokriju sve velike grupe namirnica, treba da bude i povrća i jaja i jogurta… Može da se kombinuje povrće, recimo pečurke, paprika, luk se iseckaju, preliju se jajima, to se ispeče i imate kompletan obrok, ili recimo, jaja sa sirom i povrćem, ili jaja uz jogurt i kiselo mleko, sa hlebom, to je dobar obrok za početak dana.
U toku dana, neko voće ili domaći voćni jogurt, ali da sami napravite, znači da dodate voće koje volite u jogurt, ili da se pojede šopska salata ili nešto slično, a može da se pojede i samo malo voća, popije jogurt ili pojede kiselo mlijeko. Ako ste mnogo gladni, dolaze u obzir i potaži od povrća.
Večernji obrok je važan, treba da sadrži dosta povrća različitih boja. Preduslov dobrog zdravlja je da jedete dosta povrća različitih boja. Ali, da biste uneli sve vitamine i minerale i antioksidanse, nikad ne bi trebalo da jedete samo termički obrađeno povrće, već i svježe povrće u formi salata. Što se tiče proteina, može se uzeti malo nemasnog mesa.
Za mljevenje treba birati juneći but. Zato uvek treba da izbegavate da kupujete meso koje je već mleveno, jer nikad onda ne znate šta je unutra, nego tražite da se odseče pred vama komad junećeg buta, i da se samelje, tako onda znate šta jedete, i znate da je to dobro, kvalitetno meso. Može da se melje i piletina, ćuretina, to je sve dozvoljeno. I dva do tri puta nedeljno trebalo bi da se jede morska riba”, objašnjava Branka Mirković.
Dakle, dozvoljeno je manje-više sve što podrazumeva naša kuhinja, sve dok ne prekuvavate jela, ne pravite zapršku i ništa ne pržite u dubokom ulju.
Vakcina protiv virusa korona Oksfordskog univerziteta i kompanije AstraZeneka daje rezultat na starije i mlađe ljude, pokazala su najnovija istraživanja objavljena juče.
Britanski proizvođač lijekova AstraZeneka, koji učestvuje u izradi vakcine, saopštio je da bi ovo otkriće moglo da “promijeni igru” u borbi protiv virusa korona, prenio je Rojters.
“Ohrabrujuće je da vidimo ovako jak imunološki odgovor kod mladih i starih ljudi. Kod najstarijih sugrađana, uspješnost je bila nešto niža, ali oni spadaju u najrizičniju grupu”, rekao je juče portparol AstraZeneke.
Uprkos činjenici da istraživanja još nisu dostupna javnosti, Oksford je izdao saopštenje, što je izazvalo radost kod nacije, piše u tekstu Daily Maila.
Ispostavlja se da su najbolji imunološki odgovor protiv kovid-19 razvili stariji ljudi, a studija je pokazala da je vakcina izazvala stvaranje antitijela i T-ćelija, koji su ključni u borbi protiv kovid-19, posebno na ljudima starijim od 55 godina.
U prethodnim zaključcima istraživanja se pokazalo da vakcina daje dobar imuni odgovor kod mlađih ljudi.
Daily Mail dodaje da ovo otkriće ne daje garanciju da će vakcina spriječiti širenje kovid-19, ali je nešto najbolje dosad što se pojavilo u Velikoj Britaniji i svakako povećava šanse za odbranu od virusa korona.
Vakcina je u fazi tri, volonteri su dobili dozu i sada se čeka da se neko od njih inficira slučajno, kako bi se provjerilo da li je vakcina zaista efikasna.
Ukoliko sve prođe kako treba, vakcina bi mogla da bude dostupna javnosti na proljeće 2021. godine.
Često zaboravljamo da su kosti živa materija i da su važne za funkcionisanje većine unutrašnjih organa. Kosti proizvode krvne ćelije, luče hormone i u njima se talože minerali, kao što su kalcijum i fosfor. U kostima se neprekidno odvija prerada starih i stvaranje novih koštanih ćelija, čime se obnavlja koštana masa. Jake kosti su zato važne za pravilno funkcionisanje cijelog organizma.
Tokom vremena, gustina kostiju se smanjuje, što je glavni razlog za pojavu osteoporoze i veći rizik od preloma. To se, pored ostalog, intenzivira nakon menopauze, kada zbog naglog pada nivoa estrogena, žene gube veliki procenat koštane mase (do čak 20%).https://649cf8e0684db31da9c13b5571fc6bb4.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-37/html/container.html
Pored smanjenog lučenja hormona, na gustinu kostiju nepovoljno utiču i neka hronična oboljenja (hipertiroidizam, dijabetes), kao i pojedini ljekovi. Smanjena gustina kostiju može se uočiti kod pušača, kao i kod onih koji su neumjereni u konzumiranju alkohola. Osteoporozu i slabljenje kostiju spriječićete zdravim načinom života. Neophodno je da putem ishrane u organizam unosite dovoljno kalcijuma. U suprotnom, tijelo će ga uzimati iz kostiju. Kalcijum se nalazi u povrću (zelje, kelj, blitva, brokoli), mliječnim proizvodima i lososu. Ako se odlučite za korišćenje suplemenata, obavezno se posavjetujte sa ljekarom. Previše kalcijuma povećava rizik od pojave srčanih oboljenja.
Pored kalcijuma, izuzetno je važan i unos vitamina D. On povećava apsorpciju kalcijuma i doprinosi mineralizaciji i obnavljanju kostiju. Najviše ga ima u masnoj ribi, žumancima, mlijeku, džigerici i pečurkama. Vitamin D sintetizuje se tokom izlaganja sunčevim zracima.
Na zdrave kosti utiče i redovna fizička aktivnost (bavljenje sportom, šetnja, penjanje uz stepenice). Tada kosti trpe veći pritisak, pa ćelije brže stvaraju novo koštano tkivo.
Na stanje kostiju utiče i san. Obnavljanje kostiju najvećim dIJelom se dešava preko noći, pa manjak sna može poremetiti taj proces.
Šta da radite ako već imate osteoporozu?
Ako vam je već otkrivena osteoporoza, morate redovno da koristite terapiju i što je najbitnije morate da prihvatite da imate bolest koja je tu sa vama i da se ponašate u skladu sa tim tj. da pazite da se ne povrijedite, ali i da u drugim segmentima života živite normalno i uživate u životu koji vam je dat.
Određene namirnice ili neki sastojci u hrani loše utiču na naš organizam i narušavaju san. Izbjegavanje nekih namirnica može pomoći osobama koje muči nesanica.
Jasno je zbog čega ne treba piti kafu prije spavanja. Kofein koji se u njoj nalazi razbuđuje organizam, što vam sigurno neće pomoći da zaspite.
Ni konzumiranje alkohola se ne preporučuje prije odlaska u krevet. Budući da tijelo želi da izbaci alkohol, čaša ili dvije pred spavanje samo će vas tjerati u toalet usred noći, možda i više puta.
Većina sokova puna je šećera koji će vam pomoći ako želite da podignete raspoloženje ili poboljšate koncentraciju. Ali, u isto vrijeme to će vam razbiti san.
Ni neko povrće nije dobro jesti pred spavanje. Riječ je o povrću koje se teško vari, poput kelja, brokule ili kupusa.
I slatkiše, zbog šećera, nemojte jesti uveče, ako želite da dobro spavate. Visok sadržaj šećera držaće vas budnim sigurno duže nego što ste planirali. Ovo se posebno odnosi na čokoladu koja stimuliše mozak, otklanja umor i ubrzava metabolizam.
Bivši košarkaš Partizana i crnogorske reprezentacije Nikola Peković (34), zaražen je korona virusom i nalazi se u bolnici.
Izvor blizak porodici slavnog košarkaša otkrio je da Peković ima koronu već sedam dana i da je bio na kućnom liječenju ali mu se stanje pogoršalo pa je primljen u Klinicki centar.
Peković je od januara na funkciji tim menadžera u košarkaškoj reprezentaciji Crne Gore.
Saznanja naučnika govore o tome da kovid-19 kod pojedinih pacijenata može značajno da ošteti rad bubrega, jetre, srca i mozga. I to na duže staze. Nedavno istraživanje je pokazalo je da čak 91 odsto pacijenata koji su se “oporavili” ima barem jednu dugotrajnu komplikaciju ove bolesti, piše “Best life”.
Nova otkrića rezultat su istraživanja sprovedenog na 965 pacijenata koji su se oporavili od kovida-19 u Južnoj Koreji. Naučnici su saopštili da je 879 ispitanika, odnosno njih 911 odsto, reklo da je ima jedan dugotrajni simptom. Umor je bio najčešći simptom (zabilježen je kod 26 odsto pacijenata), a poteškoće sa koncentracijom zabilježene su među 25 procenata pacijenata, prema Korejskoj agenciji za kontrolu i prevenciju bolesti (KDCA).
Brojni pacijenti rekli su da imaju i psihološke probleme i dugotrajni gubitak čula ukusa i mirisa, kod pojedinih je ova posledica bila prisutna i nekoliko mjeseci nakon završetka bolničkog liječenja.
Rezultati istraživanja su još jedan dokaz da nemali broj osoba koje su preležale koronu bori sa dugotrajnim posledicama ovog oboljenja.
Svjetska zdravstvena organizacija nedavno je objavila da su dugotrajni simptomi poput umora, kašlja, glavobolje i gubitka čula ukusa i mirisa i dalje česti među populacijom od 18 do 34 godine i to dvije do tri nedjelje nakon što su dobili pozitivne rezultate testiranja.
U istom izveštaju piše da je 40 odsto pacijenata koji su preživjeli pandemiju SARS-a 2003. godine, koja je, takođe, bila izazvana korona virusom, pokazivalo simptome hroničnog umora koji su trajali tri i po godine nakondijagnoze. Agencija je zaključila da postoje sve veći dokazi dugotrajnih zdravstvenih komplikacija koje utiču na srce, pluća, mozak i mentalno zdravlje pacijenata.
Treba pomenuti i izvještaj Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) iz jula koji je pokazao da se 35 odsto ispitanih pacijenata nije potpuno oporavilo ni dvije do tri nedjelje nakon pozitivnog testiranja na virus, a mnogi su rekli da se osjećaju umorno. Pojedini stručnjaci vjeruju da bolest može da izazove sindrom kroničnog umora poznat kao mijalgijski encefalomijelitis.
Uh, toksini sa svih strana napadaju naše tijelo. Ajde da učinimo ono što je u našoj moći da ih se oslobodimo, očistimo svoju krv od njih i, na neki način, podmladimo svoje tijelo.
Bijeli luk
Bijeli lik je bogat izvor sumpora, esencijalnog minerala koji organizmu pomaže da eliminiše toksine. On stimuliše jetru da proizvodi enzime za detoksikaciju koji filtriraju toksine iz krvotoka.
Maslačak
Malačak sadrži ogromnu količinu antioksidanata i fitonutrijenata koji eliminišu toksine iz probavnog sistema i slobodne radikale. Čaj od lišća ili korena maslačka stimuliše funkcije jetre i gušterače usled čega oni “izvlače” toksine iz krvotoka.
Jabuka
Vitamini, minerali i vlakna samo su neke od “stvari” koje jabuka sadrži. Određena jedinjenja koja jabuka sadrži stimulišu proizvodnju žuči i pomažu jetri da se riješi toksina.
Cvekla
Zbog antioksidanata i drugih korisnih hranjivih materija, cvekla je odlično oruđe za zaštitu organizma od slobodnih radikala i stimulisanje jetre za veću eliminaciju toksina iz krvotoka.
Peršun
Peršun djeluje kao diuretik koji pomaže bubrezima da“rade svoj posao i eliminiše više toksina putem urina.
Šargarepa
Šargarepa je bogata vitaminima (A, B6, C i K), kalijumom i glutationom, proteinom za čišćenje jetre. Za bolji efekat detoksikacije jedite je sirovu, jer kuvanjem dolazi do raspada glutationa.
Limun
Limun aktivira funkcije jetre koje su odgovorne za eliminisanje toksina. Pored toga, limun je bogat izvor vitamina C koji je organizmu, između ostalog, nephodan i za proizvodnju glutationa.
Bosiljak
Bosiljak podržava bubrege i jetru u eliminisanju nataloženih toksina. Odličan je za probavu, pomaže kod infekcija i djeluje i kao diuretik usled čega pomaže brže i količinski veće izbacivanje toksina iz organizma.
Prva asocijacija na snažan imuni sistem su cink i vitamin C. Pored ova dva pogonska goriva za imuni sistem, proteini su ključni za zdrav i funkcionalan imuni sistem.
“Proteini su blokovi za izgradnju svih ćelija i tkiva u ljudskom organizmu”, objasnila je doktorka Sintija Li, za Livestrong.
Nedovoljan unos proteina kompenzovaće neke od najvažnijih funkcija imunog sistema, kao što su sprečavanje razvoja bolesti i brz oporavak organizma, što je objašnjeno u studiji objavljenoj u Journal of Obesity & Weight Loss Therapy, 2012. godine.
Koliko proteina bi trebalo da unosimo?
Preporučena dnevna doza proteina za muškarce je 56g, a za žene 46g. Dnevna doza je dobijena na osnovu formule 0,8g po kg tjelesne težine – što znači da možete i sami da izračunate svoju dnevnu dozu proteina.
Tri grupe ljudi čije potrebe za unosom proteina bi mogle da budu povećane
1. Oni koji mršave
Ako radite na mršavljenju, i to činite smanjenim unosom kalorija, to nikako ne bi trebalo da bude na uštrb proteina. Suprotno, osobe koje smanjuju unos kalorija bi trebalo da povećaju unos proteina – 1,3g po kilogramu tjelesne težine (što je potvrdilo istraživanje objavljeno u decembru 2019. godine – Advances in Nutrition).
Jedan od argumenata je i to što vam proteini mogu pomoći u procesu mršavljenja, tako što će vas duže održavati sitost.
2. Oni koji aktivno rade na izgradnji mišića
Slično prvoj grupi, tako i ljudi koji treniraju naporno u želji da ojačaju – potrebno je da unose nešto više proteina od preporučene dnevne doze.
Studija objavljena u junu 2017. godine u okviur Journal of the International Society of Sports Nutrition, otkrila je da bi oni koji žele da izgrade mišiće trebalo da unose 1,6g po kilogramu tjelesne težine, svakodnevno.
3. Stariji odrasli
Poznato je da je unos proteina kod starijih od 65 godina znatno potrebniji. Za zdrave starije, preporuka je između 1 i 1,2g po kilogramu tjelesne težine svakodnevno, a za stare i bolesne je preporučena dnevna doza unosa proteina između 1 i 1,5g po kilogramu tjelesne težine. Preporuka je na osnovnu studije iz 2013. godine – The Journal of Post-Acute and Long-Term Care Medicine.
Šećera ima i u namirnicama koje nijesu slatke i zato je važno da vodimo računa šta jedemo jer se u proizvodnji slanih namirnica koristi i šećer zbog poboljšanja ukusa.
“Turšija, konzervirano voće i povrće je puno šećera, zatim ananas u konzervi, majonez i kečap koji čak ima više šećera nego sladoled. U svim suhomesnatim proizvodima ima puno šećera. Sirevi i niskomasni jogurti su prepuni šećera. Kad izbace masnoću, ubacuju šećer da bi to bilo ukusnije. Mnogi proizvodi jesu slani, ali da bi napravili balans u ukusu, proizvođači stavljaju šećer. To su nevidljivi šećeri koji služe da nas naviknu da stalno jedemo još”, kaže nutricionistkinja Branka Mirković.
Ona kaže da u običnom hljebu nema šećera, ali da ga zato ima u kiflama, đevrecima, tostu, prenosi B92.
“Oni sa insulinskom rezistencijom ne treba da jedu mnogo ovoga. Često mi ljudi kažu: ‘Jedem samo slano, ne unosim ništa slatko, a u stvari unose šećer, a da ne znaju.”
Početna razlika između klasične viroze i virusa korona jeste u tome da epizode febrilnosti nisu tako duge kao kod Kovida-19, izjavio je specijalista pulmolog doktor Siniša Gajić za RTRS, a prenosi portal nezavisne.com
“Simptomi
virusa korona su povišena temperatura koja traje više dana, jako često
febrilnosti preko 39 stepeni, loše opšte stanje, slabost, malaksalost, gubitak
osjeta mirisa i ukusa. S druge strane, simptomi klasične viroze su klasična
šmrcavica, curenje nosa i očiju, slabost u mišićima, kostima i zglobovima”,
objasnio je doktor Gajić.
On je
objasnio da Kovid-19 nije samo bolest pluća, već da može da zahvati i srce.
Istakao je da, kao i nakon tuberkuloze pluća, tako i poslije virusa korona na
plućima ostaje ožiljak.
“U ovom trenutku znamo da su pluća najviše pogođena. To nam nije nepoznato, to se dešavalo i u ranijim pneumonijama. Patolozi iz Drezdena su primjetili da u odnosu na običnu influencu promjene koje ostaju na plućima u slučaju virusa korona su oko devet puta veće”, rekao je doktor Gajić.
Francuski naučnici su došli do zaključka da je u mnogim zemljama smrtnost od kovida 19 niža zbog specifičnosti njihovih nacionalnih kuhinja. Istraživanja su pokazala da određena hrana, ako se redovno konzumira, može smanjiti vjerovatnoću prodiranja virusa u organizam, kao i njegovo destruktivno dejstvo, pišu na sajtu News medical.net.
Neki prehrambeni proizvodi imaju funkciju prirodnog štita od virusa. To su otkrili francuski istraživači koji su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope oboljelih i preminulih od kovida 19 značajno niže od onih kod njihovih susjeda. Na primjer, u Iranu je stopa smrtnosti visoka, dok je u susednoj Turskoj i Turkmenistanu znatno niža. U Njemačkoj je broj oboljelih i smrtnost niža nego kod najbližih suseda, a Južna Koreja je lider po ovim pokazateljima u svom regionu.
Jogurt i
kefir živi štit protiv virusa
Na čelu grupe od 25 naučnika je profesor pulmologije na Univerzitetu Monpelje doktor Žan Buske, koji je i bivši predsjedavajući Svjetske alijanse za borbu protiv hroničnih respiratornih bolesti SZO. Ovi ljekari su se obavezali da identifikuju šta je zajedničko za zemlje sa najmanjim brojem oboljelih. Uzimajući zemlje sa najnižim stopama smrtnosti u poređenju sa njihovim susjedima (Turska, Grčka, Bugarska, Nemačka i Južna Koreja), istraživači su pronašli zajedničke elemente ishrane u tim zemljama.
Stanovnici Turske, Grčke i Bugarske redovno piju jogurt i kefir, koji predstavljaju živi štit protiv virusa. Naravno, u određenoj mjeri fermentisani mliječni proizvodi su uključeni u ishranu svih naroda, ali u ovim zemljama se ovo radi redovno, kako samostalno, tako i kao dio drugih jela.
I kiseli
kupus štiti od virusa
Neočekivano se u jelovniku Nemačke i Južne Koreje pojavila zajednička stavka. Stanovnici ovih zemalja rjeđe umiru od kovida 19 nego njihovi susjedi. Ispostavilo se da u obje države u redovnu ishranu uključuju hranu koja sadrži kiseli kupus, koji poput kiselog mlijeka, stvara zaštitnu barijeru za prodiranje virusa u organizam.
Prema mišljenju profesora Buskea, malo se pažnje posvetilo regionalnim razlikama u ishrani zbog širenja i ozbiljnosti virusa. Dok sa druge strane, promjene u ishrani mogu biti od velike koristi.
“Otkrili smo da fermentisani mliječni napici i kiseli kupus mogu smanjiti aktivnost enzima ACE2, koji virus korona koristi za prodiranje u ćelije”, izjavio je Buske.
“I sam sam promijenio način ishrane. Sada jedem kupus tri puta nedjeljno i pijem kefir za doručak”, dodao je on.
Pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje (IJZ) epidemiolog Senad Begić gostujući u Jutarnjem programu Televizije Crne rekao je govoreći opredstojećim lokalnim i parlamentarnim izborima zakazanim za 30.avgust da javnost “nepotrebno insistira na bezbjednošću tokom samog izbornog procesa” i da je epidemiološki rizik tokom izbornog dana sveden na minimum, te da je on kao takav višestruko manji od boravka u nekom ugostiteljskom objektu.
“Epidemiološke mjere za izborni dan su takve da rizik minimiziraju, i on je višestruko manji nego tokom boravka u nekom ugostiteljskom objektu. Čini nam se da javnost nepotrebno insistira na bezbjednošću tokom samog izbornog procesa, zaboravljajući da je on predviđen da se odigrava u kontrolisanim uslovima”.
Na pitanje može li se desiti odgađanje parlamentarnih izbora u slučaju skoka novozaraženih, Begić je rekao da su jasno definisani okviri ko može odgoditi izbore, te da to definitivno nije Institut za javno zdravlje.
On je kazao i da posljednjih dana imamo “talasanja u broju novozaraženih” i da “nije za očekivati da imamo neki nagli porast novooboljelih”.
Što se tiče početaka školske godine i eventualnog rizika ako djeca od septembra krenu u školu dr Begić je kazao da je ključno pitanje možemo li djeci obezbijediti sigurnu radnu sredinu.
“Velika je to dilema. Najlakše je reći da je lako odbraniti djecu od kovida, a najteže je zapravo, jer se oni ne mogu strogo pridržavati mjera, broj kontakata koji ostvaruju je veći nego kod odraslih, a tu su i uslovi sredine, odnosno same škole. Organizovani zatvoreni prostori nijesu epidemiološki najpovljnija sredina za boravak”.
O ruskoj vakcini protiv Kovida-19 pomoćnik direktora IJZ je rekao da raduje, činjenica da se Rusija sa svim kapacitetima apsolutno uključila u globalne trendove i da su i oni shvatili da je vakcina jedini izlaz iz kompletne krize. On je kazao i da:
“Mi u ovom trenutku imamo najmanje 28 vakcina kandidata koju su istoj fazi ili su istraživanja dalje odmakla, ali ono što ih karakteriše je da je proces njihovog razvijanja transparentan. O svim tim vakcinama možete da se informišete do najsitnijih detalja. Za ovu konkretnu vakcinu, ono što trenutno zna naučna zajednica je jako ograničeno”.
Pjevačica Slavica Ćukteraš juče je primljena u bolnicu zbog pogoršanja zdravstvene situacije.
“Hvala puno divnom osoblju, koje me hospitalizovalo! Hvala i Vama svima koji pitate za moje zdravlje”, napisala je ona na svom Instagram profilu ispod fotografije na kojoj je u bolničkom krevetu.
Nakon što je dobila bitku sa korona virusom, mlada pjevačica je ponovo dobila povišenu temperaturu ovoga puta zbog gnojne angine.
Riječi podrške Slavici stiže sa svih strana, a među prvima oglasila se njena koleginica Rada Manojlović.
– Draga Slavice, žao mi je što te i ovo snađe taman kad si se malo oporavila, ali sve će biti u redu, budi jaka! Želim ti brz oporavak – napisala je Rada.
Magnezijum, poznat i kao mineral za opuštanje, igra važnu ulogu u više od 300 ćelijskih reakcija u organizmu i važan za skoro sve – od funkcionisanja nervnog sistema do zdravlja kostiju; ukratko za cjelokupno zdravlje. U svakodnevnoj upotrebi je odličan kao pomoć kod menstrualnih grčeva, glavobolja, prblema sa probavom.
Još je važniji ako razmislite koliko stresa doživljavate, kakvu hranu jedete, koliko kofeina unosite i tako uskraćujete ovaj važan mineral organizmu. Magnezijum je prvi izbor ljekara kada su u pitanju pacijenti koji pate od hroničnog stresa, napetosti, nesanice ili umora.
Kako prepoznati nedostatak magnezijuma?
Nedostatak magnezijuma može dovesti do težih zdravstvenih tegoba, kao što su srčana aritmija, angina, visoki holesterol i visoki krvni pritisak, kao i povećan rizik od srčanog udara.
Nedostatak magnezijuma možete primijetiti vrlo lako, a neki od simptoma su:
• abnormalni i nepravilni otkucaji srca • grčenje mišića, kao i njihovo trzanje • umor i osjećaj iscrpljenosti • glavobolje • loše raspoloženje koje vodi u depresiju
• zvonjenje u ušima • problemi s bubrezima, odnosno pojava bubrežnog kamenca
Kako do potrebnih količina magnezijuma?
Puno je načina na koje možete unijeti magnezijum u organizam, ali prvi korak bi uvijek trebao da bude putem hrane. Na sreću, bezbroj je ukusnih namirnica punih magnezijuma, a možete ga pronaći u zelenom lisnatom povrću, cjelovitim žitaricama, smeđem (integralnom) pirinču, mlječnim proizvodima, sjemenkama, mesu, morskim plodovima i ribi. Preporučuje se unos oko 250 – 300 miligrama dnevno. Tu su naravno i suplementi koji sadrže magnezijum i možete ih lako pronaći.
Regulacija tjelesne temperature po vrućinama
Kada ste izloženi visokim temperaturama tijelo radi ‘prekovremeno’ kako bi se rashladilo i održavalo balans između toplote koju prima i toplote koju gubi.
Znojenje je prirodan proces u tijelu koji nam pomaže da se rashladimo. Kada temperatura tijela raste, u organizmu će se odmah otpuštati slane tečnosti iz znojnih žlijezda kako bi se rashladio. Kada se znojimo gubimo i elektrolite koje možemo nadoknaditi nekim napicima, ali tu je kao pomoć i magnezijum koji će regulisati tjelesnu temperaturu i tako skinuti pritisak s organizma.
Visok krvni pritisak je ozbiljno stanje. Hipertenzija može dovesti do bolesti srca i bubrega, moždanog udara i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.
Vaše godine i porodična istorija bolesti neki su od faktora rizika, ali i ishrana. Ishrana za kontrolu krvnog pritiska prilično je jednostavna. Osnovno je smanjiti unos soli u organizam. Drugo, morate jesti namirnice bogate kalijumom, magnezijumom i vlaknima.
Razno voće Voće s visokim sadržajem kalijuma, magneziumja i vlakana lako je dostupno. Uživajte u jabukama, kajsijama, bananama, urmama, grožđu, dinjama, narandžama, breskvama, ananasu, šipku i mandarinama. Dobar je i nezaslađen sok od nara. Jedna šoljica dnevno tokom četiri sedmice snižava pritisak, piše Klix.ba.
Šumsko voće Bobice su bogate flavonoidima koji snižavaju pritisak. Jedite ih svježe ili zamrznute. Prema studijama, jedna čaša sedmično će dati dobre rezultate. Jagode i borovnice najbolje su za snižavanje pritiska. Nemojte ih posipati šećerom, niti im dodavati šlag.
Zeleno povrće Zeleno povrće ne samo da je bogato kalijumom, nego i drugim izvrsnim hranjivim sastojcima. Konzumirajte zelenu salatu, rukolu, kelj, repu, koprivu, spanać i blitvu. Jedite ih sirove ili kuvajte na pari za pravi učinak. Osim toga, probajte i s brokulom,šaragarepom, graškom, pasuljem, krompirom, tikvicama, slatkim krompirom i paradajzom. Sir, razne preljeve i puter izbjegavajte jer nijesu dobri za visok pritisak.
Omega-3 Omega-3 masne kiseline su super zdrave masti koje vašem tijelu trebaju da bi pravilno funkcioniralo. Omega-3 mogu sniziti krvni pritisak, smanjiti upalu i trigliceride. Sadrže i vitamin D koji takođe snižava krvni pritisak. Jedite losos, pastrmku, skušu i tunu. Pecite je i izbjegavajte prženje i umake od majoneza.
Sjemenke i orašasti plodovi Užina od četvrtine šoljice sjemenki poput suncokreta, bundeve ili drugih sjemenki sniziće vaš pritisak. Naime, orašasti plodovi i sjemenke puni su minerala. Pazite da ih jedete nesoljene. Pistaći su dobri za snižavanje pritiska. Bademi, orasi i lješnici takođe su dobar izbor.
Pahuljice Jedite pahuljice za doručak ili međuobrok. Zobena kaša bogata je vlaknima, mastima, natrijumom i svim onim što vam je potrebno kako biste snizili krvni pritisak. Samo izbjegavajte maslac i slatke prelive. Umjesto toga dodajte voće i orašaste plodove.
Grčki jogurt Grčki jogurt nudi dvostruko više proteina od običnog jogurta. U jogurt isjeckajte malo svježeg voća. Grčki jogurt dobar je izvor kalcijuma, kalijuma i drugih minerala koji snižavaju krvni pritisak. Studije sugerišu da žene koje jedu najmanje pet porcija grčkog jogurta sedmično imaju 20 posto niži rizik od visokog krvnog pritiska.
Maslinovo ulje Ako vam je potrebno zdravo ulje za pripremu hrane ili prelive za salatu, koristite ekstra djevičansko maslinovo ulje. Ova navika će omogućiti da snizite krvni pritisak.
